Deset godina bez Marka

Deset godina bez Marka

Sećam se tog jutra, 23.10.2011. godine. Probudio sam se par minuta kasnije i tako zakasnio da ogledam start trke. Jedino što sam video tog jutra, kada sam ušao u dnevnu sobu bila je crvena zastava na ekranu. Šta se dogodilo? pitao sam moje, koji su gledali trku od početka – Sudar, nije delovao strašno, ali je Simoncelli ostao bez kacige.

Uz kafu nastavljamo da gledamo prenos, u tom periodu se nije previš vodilo računa o etici, pa je nimak prikazivan još nekoliko puta. Kada sam odgledao pad, samo sam promrmljao – Ma gotov je. I nažalost, bio je.

Nisam više ni sam siguran koliko je sve trajalo, ali deluje mi kao da je sve trajalo više od sat vremena. Kadar na stazu, pa kadar na zabrinute vozače, na Marcovog oca, … Vrtelo se tako sve u krug i čekali smo. Čekali, čekali, čekali, …. A onda se u kadru pojavio Paolo, Marcov otac, vidno uznemiren. Ljudi su mu prilazili i tada je već sve bilo jasno.

A onda su i objavili, Marco Simoncelli preminuo je nakon pada na stazi u Maleziji.

Šta se zapravo desilo? Marco Simoncelli vozio je sezonu života u kraljevskoj klasi. Bio je na San Carlo Gresini Hondi i uvek se vrteo u samom vrhu, a svoju poslednju trku u karijeri, Australiju 2011. godine završio je plasmanom na drugoj poziciji.

Trku u Maleziji startovao je sa pete pozicije, ispred njega bili su Edwards, Dovizioso, Stoner i Pedrosa. Odmah na startu zadao je tempo i izborio se za poziciju četiri, ispred Edwardsa i Rossija. Ušao je u drugi krug, došli su do jedanaeste krivine i tu se desio debakl. Simoncelli je krenuo da pada, pokušao da se izvuče i samo naglo promenio pravac kretanja. Tada su na njega naleteli Edwards i Rossi. Kasnije je potvrđeno da je Marco preminuo od posledica traume glave, vrata i grudnog koša.

Marco Simoncelli rođen je u Katolici, ali je sa porodicom živeo u Korianu. U svom rodnom gradu krenuo je sa trkanjem mini motorima sa sedam godina. Već 1996. godine, sa devet godina, kreće da vozi nacionalno mini moto prvenstvo. Osvaja dve italijanske titule u minimoto kategoriji 1999. i 2000. godine, a iste te 2000. bio je i vicešampion Šampionata Evrope u Minimoto kategoriji.

U klasu 125ccm prvenstva Italije prelazi 2001. godine, kada postaje i šampion, a već 2002. godine postaje šampion Evrope u istoj klasi.

U avgustu 2002. godine dobija priliku da se oproba u klasi 125 cc svetskog šampionata. Na svojoj prvoj trci u Brnu završio je trku na 27. poziciji, a prve poene uzima već u Estorilu na svojoj drugoj trci karijere, završivši trku na 13. poziciji.

JEREZ, SPAIN: AFP PHOTO/ Pierre-Philippe MARCOU (Photo credit should read PIERRE-PHILIPPE MARCOU/AFP/Getty Images)

Prvu pobedu u karijeri Simocelli je osvojio 2004. godine u Jerezu, nakon pada Casey Stonera. Sa samo dve pobede u klasi 125 cc, već 2006. godine Simoncelli prelazi u klasu 250 cc. Prvu pobedu u ovoj klasi zabeležio je u Mugellu 2008. godine. U nastavku sezone nizali su se rezultati u borbi sa Bautistom i Barberom i baš u Maleziji 2008. godine Simoncelli postaje šampion u klasi 250cc.

U MotoGP klasu stiže 2010. godine i najbolji rezultat koji beleži bio je četvrto mesto. Naredne sezone kreće da pravi zapažene rezultate, ne krijući svoj prgavi temperament, zbog čega postaje miljenik publike. Sve do Sepanga, kada je svoj život ostavio na stazi.