Dan kada je plakao ceo svet

Dan kada je plakao ceo svet

Došao je i taj dan, visoki ružni Italijan, Valentino Rossi, rekao je zbogom profesionalnim moto trkama. Danas u 14:45 The Doctor je odvezao poslednji MotoGP krug i time probudio emocije kod gotovo svih gledalaca. Otud i naslov, danas je ceo svet plakao, ispraćajući „dedu“ u penziju.

Za Rossija, prvi put sam čuo krajem 2000. godine. Imao sam tada 10 godina i poprilično sam se interesovao za oktanske sportove. U to vreme u Srbiji gotovo da nije ni bilo prenosa, a kada bi ga bilo, bilo je bez najave. Neki od vas možda ne mogu da razumeju to, ali to je vreme pre nego što je internet bio u širokoj upotrebi. Kalendar ste imali možda, iz nekog časopisa ili dnevnih novina, ako ste sačuvali. Na programu je moglo da se naleti baš ako nema ničeg drugog za prenositi.

A zašto ovo pišem? Pišem jer je to upravo dokaz zašto je Valentino veliki. On je i ovako veliki šampionat, učinio još većim. Uveo je u trke šou, što ih je učinilo još zanimljivijim. Svakog vikenda, sve više i više gledalaca pratilo je trke da bi videli na koji će način Rossi proslaviti sledeću trku. Bilo je tu svega, od simbolike, preko gluposti, pa sve do prozivki i direktnih poruka konkurentima.

Koje su to najbolje proslave bile?

Rossi je svirao violinu na Donington parku.

Sa Nietom je slavio kada je pobedio 90. put i tom prilikom ga sustigao.

Kada je sustigao Hailwooda, Rossi mu se izvinio.

Politeria Osvaldo je proslava koja zaslužuje tekst samo za sebe.

Bilo je tu i keglanja, metlanja, rudarenja, ….

…ali i kazne za prebrzu vožnju.

No svakako, gotovo da nema MotoGP obožavaoca koji je zaboravio na ovo utrčavanje u toalet.

Rossija sam uživo upoznao u Brnu 2016. godine kada se potpisao na baner „Trke.rs“.

No, ko je Rossi?

Valentino Rossi, sin Graziana Rossia, rođen je 16.02.1979. godine u Urbinu, a dok je bio dete, porodica se preselila u Tavulju. Kao sin vozača moto trka, Valentino je bio okružen motorima od malena, a sa šest godina počeo je da vozi karting. Karting je došao kao kompromis – Majka Stefania brinula se za bezbednost svog sina i nije smatrala motociklizam dobrim izborom za njega, zato je Graziano predložio karting i tu su pronašli kompromis. Sa 11 godina, 1990. godine Rossi je postao regionalni karting šampion.

U nastavku svoje karijere, Valentino koji je pokazao ozbiljan talenat, paralelno se trkao u karting i mini moto trkama, a Grazianov plan bio je da preko Evropske 100ccm karting serije, Valentina „dogura“ do Formule 1. Ipak, finansije se nisu slagale sa ovim planom. U svojoj biografiji, Rossi navodi da su tada porodično razgovarali i prelomili da će karijeru ipak nastaviti na 2 točka. Odluka je bila logična – Karting prvenstvo bi morali da finansiraju sami, iz svog skromnog budžeta, dok za motociklizam Graziano ima kontakte. Konkretno, Graziano je poznavao Claudia Lusardia, tim menadžera Cagive. Oni su 1993. godine ponudili mesto u timu, pa je Rossi sa navršenih 14, godina dobio priliku da vozi nacionalni šampionat u klasi 125 SP na Cagivi Mito.

Prvi susret s ovim motorom nije prošao slavno, u prvom izlasku na stazu, u prvoj krivini, nepunih 100 metara od padoka, Valentino je pao i uništio svoju Cagivu. Tim je vredno radio, sredio motor i učinio da Rossi u svom prvom nastupu trku završi kao devetoplasirani. Najveći uspeh u sezoni Rossi je ostvario osvojivši pol poziciju na poslednjoj trci u Misanu. Već sledeće, 1994. godine Lusardi obezbeđuje za Valentina fabričku Cagivo Mito i petnaestogodišnji Vale postaje šampion Italije.

Iste sezone vozio je i italijanski 125cc šampionat (SP – ulični motocikli prilagođeni trkanju, CC – prototipi) na motoru zvanom Sandroni, projektu Guida Mancinia. Sledeće, 1995. godine prelazi na Apriliju, osvaja 125cc šampionat Italije, a šampionat Evrope u istoj klasi završava na trećoj poziciji u generalnom plasmanu.

Valentino Rossi u šampionat sveta ulazi 1996. godine u klasi 125cc, vozeći za italijansku AGV Aprilija ekipu. Prvi podijum zabeležio je iste godine u Austriji, a već u Brnu 1996. došle su prva pol pozicija i prva pobeda. Nerealno.

U svojoj drugoj sezoni potpisuje ugovor sa fabričkom Nastro Azzuro Aprilijom i tu kreće dominacija. Osvojio je 11 od 15 trka, koliko ih se tada vozilo u šampionatu sveta i sa 321 poenom postaje šampion sveta. U toj sezoni Rossi se obukao kao Robin Hud i tu kreću njegove čuvene proslave.

U sezoni 1998 Doktor je prešao u klasu 250cc, gde su ga čekala neka mnogo ozbiljnija imena. Sezona nije tekla kako je planirao i prva pobeda stigla je tek u Assenu. Prvu sezonu u srednjoj klasi Rossi je završio na drugoj poziciji, iza Capirossija sa zaostatkom od svega 23 poena.

Po već ustaljenom planu, Rossi u svojoj drugoj sezoni osvaja titulu i u srednjoj klasi, sa 309 osvojenih poena i odlučuje da je vreme za prelazak u Kraljevsku klasu. Klasu koja se i dan danas posmatra sa strahopoštovanjem – Dvotaktna 500 ccm.

U sezoni 1999. ostalo je upražnjeno mesto koje je odmah ponuđeno Valentinu. Mike Doohan koji se povukao u penziju i Jeremy Burgess radili su sa Rossijem u njegovoj prvoj sezoni. U prvoj sezoni u kojoj se Vale direktno trkao protiv Maxa Biaggia.

Vrlo brzo Rossi je shvatio da je stigao u društvo velikih momaka. Padovi, borbe, loše trke, … sve je to obeležilo početak sezone, ali Doktor se nije predavao. Na svojoj devetoj trci, na Donington parku, u veoma promenljivim uslovima, Rossi pobeđuje po prvi put u klasi 500cc, direktno nadmašivši Suzukijevog Robertska Jr i Aprilijinog McWilliamsa. Nastavio je dalje sa dobrim rezultatima, osvojio je pobedu i u Riu i svoju početničku sezonu završio je na drugom mestu. Šampion je bio Kenny Roberts Jr.

Godina je 2001. Poslednja je prilika da se postane šampion klase 500cc, jer već sledeće godine na stazu izlaze četvorotaktni motori. Max Biaggia, najveća italijanska zvezda iskreno se nada tituli. Prva trka bila je u Japanu, Rossi je na svojoj Nastro Azzuro Hondi pobedio, nadmašivši baš Maxa, u onoj čuvenoj trci kada je Biaggia na pravcu pokušao da izgura Rossija sa staze izbacivši lakat. Rossi ga je ubrzo obišao, pokazujući mu tom prilikom srednji prst. Italija je krenula da se deli.

U nastavku sezone, Rossi je dominirao. Odneo je 11 pobeda i postao šampion, ispred Biaggia s razlikom od 106 poena. Biaggi je poludeo i rivalitet doveo do usijanja. U toj sezoni Rossi je uz Colina Edwardsa osvojio i trku „8h Suzuke“ i time postao prvi Italijan koji je pobedio na ovoj čuvenoj trci.

U 2002. godini, 500cc bile su i dalje dozvoljene, ali su gotovo svi proizvođači već prešli na četvorotaktne motore od 990 ccm. Rossi je izuzetno jako krenuo sezonu. Pobedio je u osam od prvih devet trka i sa 11 pobeda postao je prvi MotoGP šampion i četvorostruki šampion sveta.

U 2003. godini Rossi je osvojio i petu titulu šampiona sveta, nadmašivši španca Gibernaua koji mu je u nekoliko trka zadavao muke. Još tokom 2002. godine krenule su glasine da Rossi titule osvaja zahvaljujući nadmoćnijoj Hondi, što mu nikako nije davalo mira. Želeo je da dokaže da je do vozača. Ulje na vatru dodala je i Honda čija je folozofija bila da je vozač samo šraf u mašineriji i da Ukawa zaslužuje iste uslove kao i Rossi, te da je svako od njih zamenjiv.

Rossiju se ta filozofija nije dopala i želeo je da promeni. Opcije su bile – Ili Yamah ili Ducati. Obe ekipe bile su izuzetno slabije od Honde i gotovo da nisu mogle da uđu u prvih 10. Rossi je doneo odluku i u Japanu je objavio – Prelazi iz Honde u Yamahu.

Kritičari su videli krah Valentina Rossija. Ovaj čin upoređivan je sa samoubistvom karijere. Niko nije verovao je moguće, ali Doktor je dokazao suprotno. Na prvoj trci sezone 2004, u Južnoafričkoj republici, Valentino Rossi zabeležio je pobedu na Yamahi i time postao jedini vozač koji je dve uzastopne pobede zabeležio na dva različita motocikla. Naredne trke nisu bile tako lake. Rossija je pratio niz problema tokom cele sezone, prvenstveno zbog Yamahe, ali je ekipa iz Ivate vršila konstantna unapređenja i Italijan je uspeo da na kraju sezone stigne do šeste MotoGP titule.

Od 2005. godine kreće Yamahina dominacija, pa Rossi osvaja još jednu titulu. Ipak, naredne 2006. Valentino nije bio toliko konstantan i svojom greškom na poslednjoj trci gubi titulu od Hondinog Nicky Haydena.

Rossi celebrates with Snow White and the 7 Dwarfs, Malaysian MotoGP Race 2005

Naredne godine Casey Stoner počinje da sija pravim sjajem na Ducatiju i Valentinu Rossiju zadaje glavobolje. Osvojio je titulu, a Rossi je imao sezonu za zaborav – skaupio je najmanje poena od početka karijere 1996. godine.

Nakon dve sezone za zaborav, Rossi i Yamaha beleže dve šampionske sezone i titula se vraća u Tavulju u sezonama 2008.

ali i 2009. godine.

U sezoni 2010. Valentino je doživeo prelom noge na svojoj domaćoj trci i šampionske ambicije počinju da se gase.

U 2011. godini Rossi prelazi na Ducati u nadi da će postati prvi Italijan na italijanskom motoru koji je osvojio GP titulu, ali mu to nije pošlo za rukom, pa je nakon dve izuzetno loše sezone odlučio da se vrati u Yamahu.

Poslednju ozbiljniju priliku za titulu Rossi je imao 2015. godine, kada se sezona neslavno završila Rossijevom kaznom u Valensiji. Jorge Lorenzo tada je postao šampion sveta.

Petog avgusta 2021. godine Rossi je obelodanio da se na kraju sezone povlači i to se desilo baš danas – 14.11.2021. godine u Valensiji.

Ko su bili Rossijevi rivali?

Max Biaggi bio je glavni rival kada je Rossi krenuo da vozi klasu 500cc. Italijanski novinari nazivali su trio – Rossi-Biaggi-Capirossi „tri musketara“, ali su se Rossi i Capirossi izuzetno poštovali tokom cele karijere, dok sa Biaggiem to nije bila stvar.

Biaggi je sezonu 2001. otpočeo tako što je prišao rossiju u restoranu na stazi Suzuka i rekao – „Operi usta pre nego što sledeći put pomeneš moje ime“. Na toj trci dogodio se i incident o kome sam pisao iznad.

Njihov rivalitet eskalirao je dva meseca kasnije, u Barseloni, kada su se pobili. Rossi tvrdi da ga je Biaggi udario na stepenicama koje vode do podijuma. Biaggi se na konferenciji pojavio sa crvenim ožiljkom i tvrdio da ga je „ujeo komarac“. Na sledećoj trci u Assenu, Honda je organizovala konferenciju kako bi ostavili Katalunju iza sebe. Rossi i Biaggi pružili su jedan drugme ruke i tu otpilike i prestaje rivalitet u medijima.

Mnogi smatraju da je Rossi psihički ubio Biaggia na prvoj trci 2004. kada ga je pobedio u direkntom okršaju na slabijem motociklu. Biaggi je pre početka sezone bio ubeđen da je ovo „njegova sezona“.

Sete Gibernau bio je Rossijev najveći rival tokom sezona 2003. i 2004. dok je vozio na Movistar Hondi. Njihov rivalitet kulminirao je u Kataru, kada je Rossi kažnjen zbog čišćenja startne pozicije. Rossi je tvrdio da je isto učinio i Gibernau, što je on opovrgnuo.

Prelomni trenutak ovog duela bio je 2005. godine u Jerezu kada je Rossi obišao Gibernaua u poslednjoj krivini poslednjeg kruga, a ovaj je tom prilikom otišao preširoko i izleteo sa staze.

Sledeći na tapetu bio je Casey Stoner. Gledali smo odlične borbe između ovog dvojca, a sve je kulminiralo u Laguna Seci 2008. godine.

Klupski kolega Jorge Lornezo imao je odlične borbe sa Valentinom Rossijem. Sve je krenulo 2008. godine i trajalo je do 2015. godine. Svi znamo šta se tada dogodilo i ne bih trošio reči na tu sezonu. Ovaj trenutak ujedno je i kulminirao u odnosu još jednog veliko rivala – Marca Marqueza.

Osim MotoGP-jem, tokom svoje karijere Rossi je zabeležio i nekoliko pobeda na Monza Rally Show takmičenju, a potom i na trkama izdržljivosti. Početkom druge decenije 21. veka Rossi je primetio manjak vozača iz Italije u šampionatu sveta, pa je na svom ranču osnovao VR46 akademiju za talentovane vozače iz Italije. Danas ih u MotoGP šampionatu ima devet.

Paralelno s Akademijom, Rossi je u Moto3 i Moto2 klasam osnovao svoj tim – Sky VR46 koji je s prelaskom Luce Marinija u MotoGP ugašen u Moto3 klasi, a u MotoGP klasi učestvuje s jednim motorom, kao deo E Sponsorama tima. U sezoni 2022. Valentino Rossi će imati kompletno svoj tim u Kraljevskoj klasi.

Rossi će u svojoj 43. godini postati otac. Sa svojom suprugom Frančeskom očekuje ćerkicu, koja je ujedno i najveći razlog Rossijevog povlačenja.

Dopada ti se ovaj članak i podržao bi naš rad?